Informacione Tehnologije - Srbija

Da li kupujete preko Interneta?

Oko 82 odsto građana Srbije koji koriste Internet nikada nisu kupili neku robu ili uslugu elektronskim putem. Glavni razlog za to je strah od moguće prevare i gubitka novca.

Najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuje da su građani koji su bili "odvažniji", tačnije njih oko 380.000, putem Interneta kupovali uglavnom stvari za domaćinstvo kao što je nameštaj i elektronska oprema, potom odeću, ali i knjige, farmaceutske proizvode, turističke aranžmane i hranu.

Direktor marketinga "Tehnomanije" Dominika Šijan je kazala da ta kompanija u odnosu na prošlu godinu ipak beležila povećanje kupovine putem Interneta.

Šijanova navodi da je za osam meseci ove godine, od početka januara do kraja avgusta, oko šest odsto svih on-lajn prodaja plaćeno karticom, što iznosi približno 19.000 porudžbina. Udeo Internet trgovine lani nije, prema njenim rečima, bio veći od četiri odsto, ili 21.000 onlajn kupovina.

"Građani su zainteresovani za onlajn kupovinu, što potvrđuje i podatak da veb sajt dnevno ima više od 30.000 poseta", kazala je ona.

Ipak, kako je navela, kupci i dalje više vole da celu proceduru kupovine obave telefonom, jer nemaju dovoljno poverenja u Internet plaćanje.

Da je taj strah iracionalan, objasnio je i e-komerc specijalista Banke Inteza Aleksandar Birovljev. On tvrdi da je Internet kupovina bezbednija nego klasična, ali korisnici prvenstveno moraju voditi računa o kredibilitetu sajta i da li iza njega stoji neka banka.

"Da bi prodavac prihvatio platnu karticu na svom Internet prodajnom mestu, on iza sebe mora imati banku. Banka Inteza trenutno podržava 83 onlajn trgovca i jedina u Srbiji pruža e-komerc servis pravnim licima", kaže Birovljev.

On je naglasio da se korisnicima, takođe, preporučuje da koriste platne kartice za Internet trgovinu, ili da na običnim karticama imaju samo određenu količinu sredstava za onlajn kupovinu.

Sa druge strane, sva plaćanja se obavljaju na serverima banke tako da trgovci ne mogu biti oštećeni zloupotrebama, kazao je Birovljev.

On je dodao da se iz godine u godinu broj korisnika platnih kartica koji kupuju onlajn povećava za oko 60 do 70 odsto.

Savetnik za poslovnu primenu Interneta Dragan Varagić smatra da je tom povećanju posebno doprinela pojava sajtova za grupne kupovine i aukcijskih sajtova na kojima se neka roba ili usluga može kupiti po znatno nižoj ceni.

Ipak, prema njegovom mišljenju i dalje je najveći problem sa kupovinom preko Interneta nepoverenje korisnika.

"Na više od 60 odsto veb sajtova ne možete da vidite ko je njegov vlasnik i ljudi zato nemaju poverenja da će da dobiju ono što traže. Kada ne znaju kome da se obrate, ne mogu ni da se žale, ukoliko dođe do neke greške prilikom kupovine", objasnio je Varagić.

Međutim, nova verzija Zakona o zaštiti potrošaca iz oktobra prošle godine obavezuje trgovca da kupcima omogući lak i stalan pristup podacima.

Dužnost trgovca je, takođe, da prilikom zaključivanja ugovora obavesti potrošača o osnovnim uslovima iz tog dokumenta, kao i o pravu na jednostrani raskid ugovora, rečeno je Tanjugu u Sektoru za trgovinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Prema podacima tog ministarstva, Srbija se nalazi u grupi zemalja regiona u kojima je učešće internet trgovine u ukupnom obrtu manje od deset odsto.

Dok ta brojka u Srbiji nije veća od nekoliko procenata, evropski prosek se kreće oko 15 odsto, a u vrhu je Norveška, koja ostvaruje 21 odsto prometa putem Internet trgovine.

Za razvoj ovog sektora posebno značajan i Zakon o elektronskoj trgovini iz 2009. godine koji uvodi mogućnost zaključivanja ugovora u elektronskom obliku, što pruža pravnu zaštitu u prometu posredstvom Interneta.